ГРИЗУНОВ: Москва и Вашингтон воде константан дијалог о Косову, али не јавно – КОМЕРСАНТ

ГРИЗУНОВ: Москва и Вашингтон воде константан дијалог о Косову, али не јавно

„Ја нећу да откријем неке државне тајне, али без обзира на конфронтацију Москве и Вашингтона, без обзира на санкције уведене Русији, дијалог се наставља, али није јаван“, рекао је Гризунов, који је од 1994. до 1996. био руски министар информисања.

Упитан да ли су тачни наводи у медијима да се решење за Косово договара и на линији између САД и Русије и да се процес приводи крају, он је у серијалу Квака 23 потврдио да се „преговори на ту тему воде“.

Позивајући се на сопствена сазнања, Гризунов је рекао да „не зна све детаље“, али истакао да је „био веома задовољан када је одржан састанак Хашима Тачија, кога и лично познаје, и Владимира Путина“.

Тачијеве „везе са Америком су вишегодишње и са њим су Американци у констатним контактима“, али је он сада, према речима Гризунова, остварио „директан ниво комуникације“ и са Путином, са којим се раније није сретао и састајао.

Потребно је „време да се договоре Београд и Приштина“, напоменуо је некадашњи дугогодишњи шеф Бироа новинске агенције РИА Новости у Београду, који сматра и да је веома важно „Русија и Америка не направе грешку и да не сукобе поново два народа“.

Тачи је остварио директан ниво комуникације и са Путном, са којим се раније није сретао и састајао.

 Ситуација на Косову је компликована“, Срби су тамо мањина, али Гризунов се клони давања савета, јер „не би преузео ту одговорност“.

Позвао се, међутим, на историју Албаније, која се после Енвера Хоџе, у чије је време била „земља логор“, ипак „опоравља и живи на други начин“.

Упитан да ли, с обзиром на добре контакте, има сазнања о наводном разграничењу, међусобном признању Србије и Косова, столици у УН и договорима САД и Русије, Гризунов је одговорио да су све информације о тој теми „незваничне и државна тајна“.

Није директно одговорио на питање под којим условима би Русија била спремна да евентуално гласа за столицу Косова у УН, или макар да не гласа против, веч је употребио паралелу са Кримом.

У том је смислу Гризунов, који предаје на Москвовском државном универзитету, изнео став да „светској јавности треба објаснити све позитивне и негативне последице размене територија“, као што је у случају Крима то требало учинити 2014. године.

Да је он био председник Русије 2014. када се Крим вратио у састав Русије, „покренуо би светску медијску кампању да објасни свету да је Крим заправо поклоњен шефу украјинске комунистичке партије од стране Хрушчова, а да је заправо увек био руски“.

Гризунов је испричао и да је ситуација око Украјине и „његова лична породична трагедија“, јер му је супруга рођена у Кијеву, а отац, који је Рус, у Доњецку.

Одговарајући на питање да ли на пример, Украјина и Грузија могу бити аргуменати Русије у разговорима са САД око Косова, Гризунов је недвосмислено рекао да „могу“.

Нарочито јер се у Грузији стање мења од 2008, када је изгубила трећину своје територије, оценио је он и нагласио да данас постоје дипломатски напори обе земље да се успоставе односи, посебно што су Руси почели поново да одлазе у Грузију.

„Било је веома лоше, али данас сваке године милион руских туриста иде у Грузију, а двојица мојих блиских пријатеља, заменик министра иностраних послова Григориј Карасин, са руске стране, и министар у влади Грузије, бивши амабасдор те земље у Москви, воде преговоре о враћању дипломатских односа“, истскао је Гризунов.

Одустајање Београда од резолуције 1244 не би нарушило односе са Москвом
На инсистирање да каже под којим би условима Русија прихватила да се резолуција 1244 стави ад акта, Гризонов је кратко одговорио: „Ако српско руководство објасни руском руководству да је задовољно неком варијантом договора или размене територија“.

Према уверењу Гризунова, евентуално одустајање Београда од резолуције 1244 не би нарушило односе са Москвом „ако београдско руководство донесе такву одлуку, јер би и Москва била са њима“.

Он процењује да ти односи не би били нарушени, али не жели директно да одговори на питање о „поразу“ Русије у Северној Македонији и Црној Гори.

Не треба упоређивати „односе Русије са Београдом и другим земљама у региону“, јер „руска дипломатија мора да чува односе са свим бившим југословенским републикама, али је Србија лидер у односима са Русијом“, нагласио је Гризунов.

Осврћући се на медије у Србији у којима се Русија користи за „патриотску“ пропаганде, он је рекао да свакодневно прати овдашње медије, да му је жао што је ситуација у новинарству тешка, али види и да је велики број медија отишао на „жути пут“.

Направио је паралелу са ситуацијом у Русији у којој, према његовим речима, „руска држава контролише све главне изворе информација“.

„Имамо само једну слободну и независну телевизију и једне слободне и независне новине, за разлику од Америке, где је само једна станица државна, а све остало је независно“, оценио је Гризунов.

loading...

ПРАТИТЕ НАС НА ФЕЈСБУКУ!

ПРАТИТЕ НАС НА ТЊИТЕРУ! :)

AdNow
Loading...