EVO KO JE POUNIJATIO CRNU GORU: Sve grehove hteo da prebaci na Svetog Vasilija Ostroškog

I Turci i Venecijanci u političkim odnosima prosto su ignorisali cetinjskog vladiku, a Crnu Goru su posmatrali kao okrajak koji će morati pripasti jednoj od njih. Jedan vladika nije video drugi izlaz iz takvog položaja osim da se nad Crnom Gorom prizna protektorat druge države. Pri tom je hteo da Crnu Goru u svemu postavi u zavisnost od pape i, ne izdajući do kraja pravoslavlje – o čemu nije smeo ni da pomisli, planirao je da Crnogorsku crkvu uključi u uniju s Rimom. To je bio vladika Mardarije (Kornećanin), rođen u selu Kornet u Lješanskoj nahiji.

Prema Ferlatijevim zapisima, on se povezao s papom Urbanom VIII, i sa svojim potpisima poslao mu opunomoćenike – arhiđakona Visariona, svog sinovca, i još jednog cetinjskog jeromonaha. Oni su imali zadatak, pošto se poklone stopama rimskog prvosveštenika, da „svečano iskažu svoju vernost i predanost jerarhu celog hrišćanstva“. Njih je papa primio veoma blagonaklono i u Crnu Goru su se vratili s pismom, od 12. maja 1640. godine, u kojem papa iskazuje radost zbog Mardarijevog postupka i daje mu različite pouke za njegovo učvršćenje u katoličanstvu.

Treba u vezi sa ovim napomenuti da su pre toga Crnu Goru posećivali trogirski arhiđakon Francisko de Leonardis i kotorski nobil F. Bolica, koji su, bez ikakve sumnje, i uticali na vladiku,

U Cetinjskom etlopisu ime vladike Mardarija se samo pominje, godine 1659, tj. podataka o tome da se on obraćao papi – nema. Ali, način kako to piše Farlati ne daje nikave osnove za sumnju u to.

Bez obzira na nepostojanje podataka u srpskim pismenim dokumentima o Mardariju, u narodu je na njega ostalo nelepo sećanje, što nije čudno s obzirom na iznesene činjenice.

Uz to, postoji priča kao je vladika Mardarije imao dete sa devojkom koja je služila kod njega, i taj greh je želio da prebaci na mladog Vasilija, kasnije ostroškog svetitelja, koji je u to vreme živeo kod  vladike u manastiru. Zato i danas, kada u Crnoj Gori neko svoje grehove želi da prenese na drugoga, za njega kažu: „On hoće kao kornetski vladika!“

Kako kazuje narodno predanje, vladika Mardarije je na kraju kamenovan od naroda, tj. zatrpan pod gomilu kamenja, koju i sada pokazuju u selu Kornet u Lješanskoj nahiji.

(Pavle Rovinski, Crna Gora u prošlosti i sadašnjosti, I tom, str. 369-370)

Da li crnogorska vlast laže za spiskove nepoželjnih Srba, saznajte OVDE.

Izvor: Sedmica