ОПШТИ ИЗБОРИ У БиХ: У трци 72 странке и 39 независних кандидата

БиХ – У Босни и Херцеговини сутра су општи избори, осми од проглашења независности државе 1992. године. За изборе су се пријавиле 72 политичке странке и 39 независних кандидата. У Централном бирачком списку уписано је више од 3 милиона 200 хиљада грађана са правом гласа.

У игри је више од 500 позиција на нивоу државе са око седам и по хиљада такмичара.

Грађани Републике Српске бирају председника, посланике за своју скупштину и Представнички дом Парламентарне скупштине БиХ, члана Председништва. За ту функцију је 15 кандидата, најмање до сада. Из реда српског народа четири. Као фаворити виде се Милорад Додик и Младен Иванић.

„Борићу се за укидање високог представника, за укидање и одлазак судија Уставног суда, борићу се мир, стабилност и дијалог са онима који хоће. Моја политика није политика свађања, него чистог рачуна“, поручује Додик.

„Ја и господин Говедарица ћемо победити не зато што се ми нешто боримо већ зато што то народ хоће“, истиче Иванић.

Укупно 37 кандидата за председника и потпредседнике РС

Кандидата не мањка са друге стране – 37 за председника и потпредседнике Српске, од којих 21 независтан. Највише шансе даје се Жељки Цвијановић из СНСД-а и Вукоти Говедарици испред Савеза за победу.

„Наше политике су политике мира, стабилности, изградње школа, вртића, путева, студентских домова“, каже Жељка Цвијановић.

Вукота Говедарица из Савеза за побједу наводи да је СДС једна веома озбиљна политичка организација које је увек имала на уму да је државотворна и да је историјска.

У кампању су стали и скупови „Правда за Давида“, а од тема, махом националне – опстанак Српске, однос са Сарајевом, међународном заједницом.

„Нема другог успеха на изборима осим тога за БиХ. БиХ је врло несрећна земља, то је школски пример где ви не можете да се одвојите од националног и верског идентитета“, објашњава Иван Шијаковић са Факултета политичких наука.

Александар Врањеш са Факултета политичких наука тврди да је у односу на раније, до сада забележено можда највише страно мешање.

Земља у чијем Уставном суду седе странци и где се високи представник може да смењује функционере, свакако није имуна на стране утицаје. Кампању су обележиле оптужбе за мешање у изборе – власти за оно које долази са Запада, а оптужбе друге стране стизале су до Русије, па и до Србије.

У кампањи мало о програмима, више оптужби

Ретко шта се може видети у Сарајеву од плаката и билборда на којима су стотине различитих кандидата за све нивое власти у БиХ. Кампања је завршена, а обележило је то што се врло мало чуло о програмима, али зато веома много о оптужбама на рачун противкандидата.

Између два изборна циклуса испуњено је око три одсто обећања, израчунали су аналитичари у Сарајеву. Политичке партије се, кажу, углавном баве сопственим интересима које маскирају борбом за заштиту државних и националних интереса.

„Да се заиста ради о заштити виталног, односно животног националног интереса, зар би се из ове земље толико бежало? Имате еуфемизам у штампи, у медијима – људи одлазе из БиХ. Није тачно, не одлазе, беже“, каже Есад Бајтал, политички аналитичар.

Зато су у селу Подгора надомак Сарајева били експлицитни. Поставили су транспарент са јасном поруком политичким партијама: „Лажете нас годинама, ниједна странка није добродошла“.

„Било која политичка партија да је дошла овде, било ко да је држао изборе, само кажу ми ћемо, урадићемо… Никад ништа нису урадили. Доста нам је лажи“, истиче Сабахудин Солак из Подгоре.

Окупљени мештани око локалне продавнице у Подгори кажу нам да од рата чекају да село добије асфалт и дечје игралиште, а нису ни све куће обновљене. Зато на полеђини транспарента подвлаче: „Јесте ли прочитали? Људима је доста“.

Извор: РТС