EKSKLUZIVNI INTERVJU: dr GORAN ŠARIĆ – KOMERSANT

EKSKLUZIVNI INTERVJU: dr GORAN ŠARIĆ

Goran Šarić, doktor nauka, sve popularniji u Srbiji zbog svog rada u oblasti istorije, u ekskluzivnom intervjuu za Komersant, govori o pitanju uloge države u razvoju autohtone škole, o značaju istorije u savremenoj geopolitici, o Vatikanu, o opasnosti novog rata na našim prostorima, o Kosovu, o Republici Srpskoj, te mnogim drugim važnim pitanjima…

Sve više se govori o faktima koje razotkriva, tzv. autohtona škola. Šta bi bio najvažniji, najpametniji ili prvi potez vlasti u Srbiji i drugim državama u regionu uopšte na tom polju? Šta i na koji način može ili treba država da uradi?

Postoji razlika između drugih država i Srbije. Jedino u Srbiji nastojanja da se iznese istina o našem poreklu nemaju nikakvu podršku vlasti i izazivaju otpore tzv. akademske zajednice. U Sloveniji, Janež Janša koji je dva puta bio premijer Slovenije i predsjednik najjače partije, drži govore na promocijama autohtonističkih knjiga. U Hrvatskoj je predgovor za autohtonističku knjigu o poreklu Hrvata fakultetskog profesora Ivana Jurića napisao ni manje ni više nego ministar znanosti Dragan Primorac, a predgovor za knjigu “Hrvati i autohtonost” Ivana Mužića pisao je akademik Mate Suić, arheolog. Muftija Muamer Zukorlić u svojoj knjizi “Drevna Bosna” tvrdi da su Bošnjaci potomci Ilira. O albanskim političarima i istoričarima da ne pričamo, za njih su Nemanjići Nimani, Vinča je njihova kultura, itd. Kad se Srbi svoga odriču, zašto drugi to ne bi preuzeli?

Prvi potez nadležnih ministarstva trebao bi biti formiranje centra za strateške studije koji bi okupio eksperte iz raznih naučnih grana i disciplina. Njihov zadatak bio bi da očiste udžbenike od falsifikata i podmetanja. Srbi su specifičan narod jer pamte kraće od kišne gliste. Jedini narod koji o istoriji uči iz udžbenika svojih neprijatelja. Da bi jedan takav centar uopšte bio formiran, srpska elita, ukoliko postoji, trebala bi sastaviti srpsku paradigmu i narativ, a toga nema.

Na kom je sve to nivou generalno u Srbiji i u regionu?

Sav teret pao je na leđa pojedinaca, entuzijasta i zaljubljenika u istoriju koji rade o svom trošku. Takav je primer Vesna Pešić i njena izdavačka kuća “Pešić i sinovi” koja je objavila nekoliko stotina naslova iz područja skrivene i prećutane istorije. U Srbiji tzv. stručna i akademska javnost uporno ignorira dokaze i otkrića iz raznih grana nauka koji potvrđuju našu autohtonost. Ako se bilo koji naučnik tome protivi biva ismijan, šikaniran, ostaje bez zvanja. Dovoljan je primer progon koji je doživio najveći arheolog sa ovih prostora, pokojni Đorđe Janković. On je imao toliko intelektualnog poštenja i moralnog integriteta da javno obznani svoja istraživanja koja su pokazala da Sloveni na Balkanu žive bar od 1. veka i nakon toga zamalo nije spaljen kao “naučni jeretik”.

Ljudi često razmišljaju „istorija je prošlost, to nije važno“. Da li možete dati jednostavniju sliku za širu javnost o tome zašto bi konkretno za Srbiju obaranje „berlinske škole o seobi Slovena“ i prihvatanje novih saznanja bilo veoma važno na geopolitičkom ili geoekonomskom nivou?

Na svojim predavanjima često obuhvatim razdobolje od Lepenskog Vira do modernog vremena. I uvek kad dođem do 7. stoleća kažem: “Sad zaboravite sve što sam rekao i zamislite da smo došli na Balkan.” Toliko je neznanja i zabluda u poslednih 1300 godina naše istorije, da bi veliki posao bio da se bar taj period očisti od krivotovorina. Dogmu o seobi Slavena treba srušiti pre svega zato što nije istinita. Seoba je uvek bilo i to nije sporno. Ali važno je da naglasimo da su Sloveni živeli na Balkanu i pre i posle 7. veka. I migrirali sa Balkana i na Balkan i pre i posle.

Da istorija nema svoje implikacije na geopolitičkom nivou, onda se ne bi svi ti silni narodi toliko trudili da dokažu svoju autohtonost. Istorija jednog naroda je isto što i djetinjstvo jednog čoveka. Kao što čoveka zauvek definira djetinjstvo, tako narod definira prošlost, dela njegovih predaka. Bez kontinuiteta, bez čuvanja zaveta i uspomena svojih predaka, to više nije narod nego rulja koja će završiti kao ekonomsko roblje onih naroda koji se svoje istorije sećaju. Narod koji ne poznaje svoju prošlost, nema budućnost.

Pominjete često pitanje Ilira, posebno važno pitanje u ovom trenutku za Kosmet?

Čitava ideologija Velike Albanije počiva na ideji da su Albanci potomci Ilira. Ako je njima u borbi za Kosovo važno da dokažu da su Iliri, kako onda Srbima to može biti nevažno? Istorijsko pravo je jedan od glavnih argumenata u međunarodnoj politici. Kada Srbi postanu svesni da su oni potomci antičkih stanovnika Balkana, onda će na pravi način valorizirati svoju baštinu, pa time i Kosovo, svetu zemlju Ilira i Slavena i Srba. Otimanje Kosova počelo je krivotvorenjem istorije, povratak Kosova počinje pisanjem istinite istorije, one koja se stvarno desila.

Jedna od stvari oko koje se ukrštaju koplja u našem regionu, a tiču se istorijsko-kulturnog nasleđa našeg regiona, čini se da su i stećci. Šta su, po Vašem mišljenju, stećci? Da li se može govoriti o tome kome ili kojoj naciji u regionu pripadaju? Šta stećci uopšte prikazuju, kakvi su to simboli ili motivi na njima?

loading...

PRATITE NAS NA FEJSBUKU!

PRATITE NAS NA TNJITERU! :)

AdNow
Loading...