ОВО ЈЕ КРАЈ САД, ДОШЛО ВРЕМЕ ЗА НАПЛАТУ: Кина има финансијско оружје масовног уништења а Русија Армагедон оружје

Вест да је председник Доналд Трамп понудио да одржи састанак са Владимиром Путином, узнемирила је свет. Ова понуда представља највећу промену у односима САД-а и Русије откако је Трамп изабран.

Зато што знају шта се дешава, иако их никада не можете навести да то јавно признају, САД су рањиве.

Нису рањиви у смислу било ког крајњег оружја. САД свакако могу испалити довољно нуклеарки на Русију да их десеткују, и обрнуто. Не, они су рањиви тамо одакле долази њихова права моћ: њихова доминација светским тржиштима коју подржава и политичка воља да изолују свакога ко не прати њихов правац и/или војна моћ да спусте све маргиналне изазове.

Петројуан и крај америчке моћи

Дакле, Кина је коначно покренула уговор о нафти, деноминован у јуану, такозваном петројуану, и конвертибилан у злато, што је финансијско оружје масовног уништења које не умањује моћ Путинових нових хиперсоничних ракета. Али, временом ће то оружје стећи већу снагу и веће деструктивне способности, извештава Том Луонго за Неwсмаx.цом

Кина је највећи увозник нафте на свету. То је чини највећим регулатором потражње за нафтом у свету. Русија је други извозник нафте на свету, што је чини једном од главних добављача нафте на светском тржишту.

Иако Саудијска Арабија извози више нафте него Русије, они то раде по много већим трошковима него Русија (погледајте осцилације саудијског буџета у односу на веће цене нафте). Према тренутним ценама нафте, руска споро растућа економија је способна да испуни своје друштвене потребе у складу са владиним буџетом, који је 2017. године имао врло скромних 1,5% БДПа-а, и требало поново да се уговори ове године.

С друге стране, Саудијци су остварили 8,9% буџетског дефицита у 2017. години, и немају никакве наде да ће то разрешити без виших цена нафе. Саудијци се једноставно налазе на милост и немилост цена нафте.

Према томе, Руси су произвођачи који диктирају темпо и услове због њихове веће економске разноврсности.

Економски говорећи, најбитнији добављач и најбитнији купац постављају цену. Нико други то не чини.

А када сте најбитнији купац, ви одлучујете којом ћете валутом плаћати. 1970-их година, када су САД биле толико “зависне од нафте,“ и они су постављали цену. То је био оквир за споразум о петродолару. Саудијска Арабија је добила америчко покриће за своје злочине против човечности, а САД су добиле то да извозе доларе по целом свету и граде поверење у тржишта државних обвезница.

Данас је Кина тамо где су биле САД, и њихова позиција јача из дана у дан. И зато овај уговор о петројуану може да дуго влада, и успеће тамо где остали нису успели у прошлости.

У одређеном тренуку ће Кина рећи Судијцима да више нису спремни да субвенционишу амерички долар и у плаћању ће понудити само јуан.

И погодите шта? Саудијци ће пристати на то. Као и САД.

Ако не, Кина ће наставити да купује све више нафте од Русије, која ће бити срећна да прихвати јуан у плаћању за пружене услуге. Саудијци ће видети како се њихова моћ тиме уништава. Долар ће пасти.

Игра чекања

И то нас доводи до Путина и његовог готово бескрајног стрпљења. Лако је имати стрпљења са својим противником када знате да ваш противник нема стратегију крајње игре, осим рата.

Loading...