EKSKLUZIVNI INTERVJU: MARKO VIDOJKOVIĆ

Jedan od najpriznatijih srpskih pisaca, Marko Vidojković, u ekskluzivnom intervjuu za srpsko onlajn izdanje Komersant, govori o proteklim „lokalnim izborima“, o aktuelnim vlastima i o Srbiji uopšte, o globalnom političkom haosu, Evropskoj Uniji, Kosovu i nizu drugih tema…

Pitanje beogradskih izbora se samo po sebi nameće kao prvo… Građani su potvrdili da su većinski za SNS, ali kako bi ove izbore mogli nazvati iz ugla liberalnog mislioca ili glasača, u odnosu na fakt da su dojučerašnje jake stranke tzv. proevropskog bloka doživele potpuni krah…!? Da li to ujedno znači i kraj „ideje EU“, a možda označava početak neke druge ere?

Vaše opažanje je potpuno pogrešno. Stranka koja je poslednjih šest godina na čelu proevropskog bloka u Srbiji, SNS, pobedila je na izborima. Do većine su došli zahvaljujući kupovini glasova od onih koje su prethodno doveli do prosjačkog štapa, zahvaljujući terorisanju građana telefonskim putem, te višestrukim dolascima na vrata njihovih stanova, zahvaljujući vođenju paralelnih biračkih spiskova, dovlačenju svojih aktivista iz drugih gradova na glasanje u Beograd, zastrašivanju, pretnjama i ucenama, zahvaljujuči ogromnom broju za ovu priliku stvorenih lista koje su ostale ispod cenzusa, te potpunom medijskom mraku u kome je kao svetlo iz pakla sijala figura Aleksandra Vučića, predsednika svih građana Srbije, ali pre svega nosioca liste SNS, kako u Beogradu, tako i u Boru, Sevojnu i Aranđelovcu, gde je istog dana emitovana njegova predstava strave i užasa, nazvana „Lokalni izbori u Srbiji“.

Kad tu dodamo stotine hiljada onih koji su pobegli iz Vučićeve Srbije, izlaznost nije ni mogla da bude mnogo veća, a rezultat od 22 posto od ukupnog broja birača bio je sasvim dovoljan da se osvoji apsolutna vlast. I pored ovakvih izbornih uslova, jedna stvar je sigurna, a to je evropski put Srbije. Nisam čuo nijednog zvaničnika EU da kudi Aleksandra Vučića i njegovu politiku. Da skratim, kraj „ideje EU“, dakle, treba tražiti u samoj EU, a ne u Srbiji.

Kada će doći, po Vašem mišljenju, do smene aktuelnih vlasti?

Kada to reše oni koji su ustoličili Vučića, preciznije njegovi zapadni mentori. Vučić treba da reši pitanje Kosova, a kad to pitanje reši, više im neće biti potreban. U međuvremenu, on je od Srbije stvorio nefunkcionalnu državu, u kojoj se ne štiti ni jedna evropska vrednost i jako mi je teško da zamislim kako isti čovek i njegov klan odjednom menjaju svoj način vladanja, ispravljaju sr#nja koja su napravili i vode nas u srećnu budućnost. Vučić je kreirao sistem u kom trenutno ne može da izgubi izbore, a građanima, koji sve češće umesto života u Srbiji biraju život negde drugde, pa čak i smrt, ne nudi se alternativa.

Mi, koji se bunimo, potpuno smo bezopasni za režim, a ipak su nam ugrožena prava na rad i na život. Nije, dakle, reč o cenzuri, već o kazni za to što kritikujemo režim. Bojim se da smena ove vlasti nije više u rukama građana, već velikih sila. Ima dosta njih koji su se namlatili para u poslednjih nekoliko godina, predviđam da će doći do frke oko podele plena, izdaje, podvale, prevare, ili nečeg desetog, iz srpskog istorijsko-političkog arsenala. Nemam pojma kada i kako će ovaj užas da se završi, to najmanje od mene zavisi. Mogu samo da se nadam da će se rasplet desiti što pre i da će biti miran.

Kojom definicijom bi opisali trenutno stanje i politički haos u svetu!?

Svet se nalazi na rubu ponora. Ljudi ima previše, prema planeti nemaju nikakvog obzira, kao ni prema drugim ljudima. Spremni su za užas, koji će, u nekom obliku, neumitno doći. Autoritarni lideri umesto demokratskih društava nikada nisu doneli dobro, pa neće ni sad. Zahvaljujući mobilnim telefonima globalni horor rijaliti se odvija pred našim očima, tako da se čovečanstvo našlo u stanju masovne histerije, što je, koliko zastrašujuć fenomen, pošto nikada ranije nismo imali priliku uživo da pratimo kako se istovremeno stotine miliona ljudi ljudi ponašaju kao poptuni kreteni.

Ovaj civilizacijski zemljotres je počeo 2008, velikom ekonomskom krizom, pa se 2010. nastavio arapskim prolećem, koje se nije završilo, a danas imamo nekoliko svetskih lidera koji pokazuju rešenost da bacaju atomske bombe, i većinski deo čovečanstva koji je u fazonu: „Bacajte, baš nas zabole.“ Živimo u užasnim vremenima, kojima se ne nazire kraj.

Generalno, kako vidite trenutno stanje u Evropskoj Uniji? Ona ide u pravcu potpunog devastiranja ili ozdravljenja?

Članice Evropske Unije žrtve su stanja o kom sam malopre govorio. Evropske vrednosti su popustile, EU se nalazi, rečnikom preferansa rečeno, u „makazama“ između SAD i Rusije, iznutra je ugrožena terorističkim napadima i ogromnim ekonomskim nejednakostima, a starosedeoci imaju problem sa novim Evropljanima, koje je doneo izbeglički talas. Poljuljano je poverenje u evro, a kad je Velika Britanija odlučila da istupi iz Unije, to je praktično predstavljalo početak njenog kraja. Kako će se ona transformisati, mogu samo da nagađam.

Loading...