EKSKLUZIVNI INTERVJU: MARKO VIDOJKOVIĆ

Jedan od najpriznatijih srpskih pisaca, Marko Vidojković, u ekskluzivnom intervjuu za srpsko onlajn izdanje Komersant, govori o proteklim „lokalnim izborima“, o aktuelnim vlastima i o Srbiji uopšte, o globalnom političkom haosu, Evropskoj Uniji, Kosovu i nizu drugih tema…

Pitanje beogradskih izbora se samo po sebi nameće kao prvo… Građani su potvrdili da su većinski za SNS, ali kako bi ove izbore mogli nazvati iz ugla liberalnog mislioca ili glasača, u odnosu na fakt da su dojučerašnje jake stranke tzv. proevropskog bloka doživele potpuni krah…!? Da li to ujedno znači i kraj „ideje EU“, a možda označava početak neke druge ere?

Vaše opažanje je potpuno pogrešno. Stranka koja je poslednjih šest godina na čelu proevropskog bloka u Srbiji, SNS, pobedila je na izborima. Do većine su došli zahvaljujući kupovini glasova od onih koje su prethodno doveli do prosjačkog štapa, zahvaljujući terorisanju građana telefonskim putem, te višestrukim dolascima na vrata njihovih stanova, zahvaljujući vođenju paralelnih biračkih spiskova, dovlačenju svojih aktivista iz drugih gradova na glasanje u Beograd, zastrašivanju, pretnjama i ucenama, zahvaljujuči ogromnom broju za ovu priliku stvorenih lista koje su ostale ispod cenzusa, te potpunom medijskom mraku u kome je kao svetlo iz pakla sijala figura Aleksandra Vučića, predsednika svih građana Srbije, ali pre svega nosioca liste SNS, kako u Beogradu, tako i u Boru, Sevojnu i Aranđelovcu, gde je istog dana emitovana njegova predstava strave i užasa, nazvana „Lokalni izbori u Srbiji“.

Kad tu dodamo stotine hiljada onih koji su pobegli iz Vučićeve Srbije, izlaznost nije ni mogla da bude mnogo veća, a rezultat od 22 posto od ukupnog broja birača bio je sasvim dovoljan da se osvoji apsolutna vlast. I pored ovakvih izbornih uslova, jedna stvar je sigurna, a to je evropski put Srbije. Nisam čuo nijednog zvaničnika EU da kudi Aleksandra Vučića i njegovu politiku. Da skratim, kraj „ideje EU“, dakle, treba tražiti u samoj EU, a ne u Srbiji.

Kada će doći, po Vašem mišljenju, do smene aktuelnih vlasti?

Kada to reše oni koji su ustoličili Vučića, preciznije njegovi zapadni mentori. Vučić treba da reši pitanje Kosova, a kad to pitanje reši, više im neće biti potreban. U međuvremenu, on je od Srbije stvorio nefunkcionalnu državu, u kojoj se ne štiti ni jedna evropska vrednost i jako mi je teško da zamislim kako isti čovek i njegov klan odjednom menjaju svoj način vladanja, ispravljaju sr#nja koja su napravili i vode nas u srećnu budućnost. Vučić je kreirao sistem u kom trenutno ne može da izgubi izbore, a građanima, koji sve češće umesto života u Srbiji biraju život negde drugde, pa čak i smrt, ne nudi se alternativa.

Mi, koji se bunimo, potpuno smo bezopasni za režim, a ipak su nam ugrožena prava na rad i na život. Nije, dakle, reč o cenzuri, već o kazni za to što kritikujemo režim. Bojim se da smena ove vlasti nije više u rukama građana, već velikih sila. Ima dosta njih koji su se namlatili para u poslednjih nekoliko godina, predviđam da će doći do frke oko podele plena, izdaje, podvale, prevare, ili nečeg desetog, iz srpskog istorijsko-političkog arsenala. Nemam pojma kada i kako će ovaj užas da se završi, to najmanje od mene zavisi. Mogu samo da se nadam da će se rasplet desiti što pre i da će biti miran.

Kojom definicijom bi opisali trenutno stanje i politički haos u svetu!?

Svet se nalazi na rubu ponora. Ljudi ima previše, prema planeti nemaju nikakvog obzira, kao ni prema drugim ljudima. Spremni su za užas, koji će, u nekom obliku, neumitno doći. Autoritarni lideri umesto demokratskih društava nikada nisu doneli dobro, pa neće ni sad. Zahvaljujući mobilnim telefonima globalni horor rijaliti se odvija pred našim očima, tako da se čovečanstvo našlo u stanju masovne histerije, što je, koliko zastrašujuć fenomen, pošto nikada ranije nismo imali priliku uživo da pratimo kako se istovremeno stotine miliona ljudi ljudi ponašaju kao poptuni kreteni.

Ovaj civilizacijski zemljotres je počeo 2008, velikom ekonomskom krizom, pa se 2010. nastavio arapskim prolećem, koje se nije završilo, a danas imamo nekoliko svetskih lidera koji pokazuju rešenost da bacaju atomske bombe, i većinski deo čovečanstva koji je u fazonu: „Bacajte, baš nas zabole.“ Živimo u užasnim vremenima, kojima se ne nazire kraj.

Generalno, kako vidite trenutno stanje u Evropskoj Uniji? Ona ide u pravcu potpunog devastiranja ili ozdravljenja?

Članice Evropske Unije žrtve su stanja o kom sam malopre govorio. Evropske vrednosti su popustile, EU se nalazi, rečnikom preferansa rečeno, u „makazama“ između SAD i Rusije, iznutra je ugrožena terorističkim napadima i ogromnim ekonomskim nejednakostima, a starosedeoci imaju problem sa novim Evropljanima, koje je doneo izbeglički talas. Poljuljano je poverenje u evro, a kad je Velika Britanija odlučila da istupi iz Unije, to je praktično predstavljalo početak njenog kraja. Kako će se ona transformisati, mogu samo da nagađam.

Ipak, ako uporedite ogromnu većinu zemalja EU i Srbiju, jasno je da je evrospekticizam kod Srba zapravo posledica neznanja i bavljenja davljenjem u sopstvenom blatu. Vrednosti za koje se danas u Srbiji borimo, iste su one za koje se ovaj narod izborio još vreme Milana Obrenovića. Demokratske i građanske vrednosti su daleko starije od Evropske Unije i to što se ta zajednica država našla pred velikim iskušenjima ne sme da nam bude opravdanje da se ponašamo kao nagori ološ koji je kontinent ikada video.

Srbija može postati vodeća zemlja u Evropi. Zašto da ili zašto ne?

Ona je već vodeća u Evropi, po siromaštvu i po kriminalu. Svi ekonomski i životni parametri su nam u statističkoj kanalizaciji, ne računajući povremene uspehe sportista. Toj propasti je kumovao teški kriminal maskiran skriven iza srpskog nacionalizma. Hranjenje naroda nerealnim nacionalističkim mitovima osiguralo je propast istom tom narodu, a malom broju bandita osigurao je milione. Ako u Srbiju uračunamo i Kosovo, onda su ovi parametri još gori.

ODKB, NATO ili vojna neutralnost?

Ništa se mi tu ne pitamo, pošto smo, po svemu sudeći, a naročito po bazi Bondstil koja se nalazi na delu teritorije koju nazivamo našom, već pod kontrolom NATO. Izgubili smo rat sa NATO, NATO je propisao tačan broj pušaka, metaka i tenkova koje smemo da posedujemo, NATO može na našoj teritoriji da radi šta hoće i kad hoće, nisam čuo da se nešto u tom smislu promenilo.

Mislim da dilema NATO i Rusija ne postoji, rekao bih da ona ne postoji ni kod Rusa, svima bi trebalo da odgovara evropska Srbija, a meni, kao građaninu Srbije, ne odgovara Srbija u bilo kom ratnom savezu, pošto smatram da bi Srbi morali da se okanu ratovanja, te da se okrenu svojim drugim talentima, pruživši iskrenu ruku pomirenja svim komšijskim zemljama. Austrijski model je onaj na koji bismo mogli da se ugledamo, s tim što smo civilizacijski udaljeni svetlosnim godinama od Austrije.

Kosovo. Šta mislite o tome, da li možete da imate projekciju u kom pravcu će se razvijati taj problem?

Vučić je pacifikovao kosovski problem, praveći od severnog Kosova Srbiju u malom, to jest partijsku paradržavu ogrezlu u kriminal u kojoj on ili njegovi partneri vuku sve konce, i to tako što politički sarađuju sa Ramušem Haradinajem. Ne postoji drugi glas na severu Kosova osim glasa SNS-a, prerušenog u Srpsku listu. Da li će takav sever svoje teritorije Kosovo trejdovati za Preševsku dolinu ili će celo Kosovo dobiti stolicu u UN ili ćemo na referendumu, kao 1998, odlučiti da nijedna strana čizma ne sme da kroči na Kosovo, zaista ne znam.

Rekao bih da se vrši veliki pritisak na Vučića da odmah donese međunarodno obavezujući sporazum, a rekao bih i da će on to uraditi. Postavljeno na principu dve Nemačke, Kosovo će konačno biti potpuno nezavisno, mi ga nećemo priznati, a teoretski ostaće šansa da se jednog dana ujedinimo u Srbiju, ili možda u Kosovo.

Vaša nova knjiga „E baš vam hvala!“ je izazvala pozitivne reakcije u svim zemljama eks-Ju prostora, a šta mislite da bi mogla biti najznačajnija politička poruka koju ta knjiga nosi ili najznačajnija stvar koju svojim postojanjem ostvaruje u regionu?

Ona omogućava bivšim Jugoslovenima da na kratko posete svoju zemlju, koja se u paralelnom univerzumu razvila u socijalističku kontinentalnu silu. Osnovna poruka ove knjige jeste da se brzo i efikasno rešenje za nagomilane probleme nas, iz ovog univerzuma, nalazi u domenu naučne fantastike. „E baš vam hvala“ predstavlja bajkovitu crvenu utehu u našoj crnoj svakodnevici.

Izvor: Komersant.rs / ZDES