ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ: МАРКО ВИДОЈКОВИЋ

Један од најпризнатијих српских писаца, Марко Видојковић, у ексклузивном интервјуу за српско онлајн издање Комерсант, говори о протеклим „локалним изборима“, о актуелним властима и о Србији уопште, о глобалном политичком хаосу, Европској Унији, Косову и низу других тема…

Питање београдских избора се само по себи намеће као прво… Грађани су потврдили да су већински за СНС, али како би ове изборе могли назвати из угла либералног мислиоца или гласача, у односу на факт да су дојучерашње јаке странке тзв. проевропског блока доживеле потпуни крах…!? Да ли то уједно значи и крај „идеје ЕУ“, а можда означава почетак неке друге ере?

Ваше опажање је потпуно погрешно. Странка која је последњих шест година на челу проевропског блока у Србији, СНС, победила је на изборима. До већине су дошли захваљујући куповини гласова од оних које су претходно довели до просјачког штапа, захваљујући терорисању грађана телефонским путем, те вишеструким доласцима на врата њихових станова, захваљујући вођењу паралелних бирачких спискова, довлачењу својих активиста из других градова на гласање у Београд, застрашивању, претњама и уценама, захваљујучи огромном броју за ову прилику створених листа које су остале испод цензуса, те потпуном медијском мраку у коме је као светло из пакла сијала фигура Александра Вучића, председника свих грађана Србије, али пре свега носиоца листе СНС, како у Београду, тако и у Бору, Севојну и Аранђеловцу, где је истог дана емитована његова представа страве и ужаса, названа „Локални избори у Србији“.

Кад ту додамо стотине хиљада оних који су побегли из Вучићеве Србије, излазност није ни могла да буде много већа, а резултат од 22 посто од укупног броја бирача био је сасвим довољан да се освоји апсолутна власт. И поред оваквих изборних услова, једна ствар је сигурна, а то је европски пут Србије. Нисам чуо ниједног званичника ЕУ да куди Александра Вучића и његову политику. Да скратим, крај „идеје ЕУ“, дакле, треба тражити у самој ЕУ, а не у Србији.

Када ће доћи, по Вашем мишљењу, до смене актуелних власти?

Када то реше они који су устоличили Вучића, прецизније његови западни ментори. Вучић треба да реши питање Косова, а кад то питање реши, више им неће бити потребан. У међувремену, он је од Србије створио нефункционалну државу, у којој се не штити ни једна европска вредност и јако ми је тешко да замислим како исти човек и његов клан одједном мењају свој начин владања, исправљају ср#ња која су направили и воде нас у срећну будућност. Вучић је креирао систем у ком тренутно не може да изгуби изборе, а грађанима, који све чешће уместо живота у Србији бирају живот негде другде, па чак и смрт, не нуди се алтернатива.

Ми, који се бунимо, потпуно смо безопасни за режим, а ипак су нам угрожена права на рад и на живот. Није, дакле, реч о цензури, већ о казни за то што критикујемо режим. Бојим се да смена ове власти није више у рукама грађана, већ великих сила. Има доста њих који су се намлатили пара у последњих неколико година, предвиђам да ће доћи до фрке око поделе плена, издаје, подвале, преваре, или нечег десетог, из српског историјско-политичког арсенала. Немам појма када и како ће овај ужас да се заврши, то најмање од мене зависи. Могу само да се надам да ће се расплет десити што пре и да ће бити миран.

Којом дефиницијом би описали тренутно стање и политички хаос у свету!?

Свет се налази на рубу понора. Људи има превише, према планети немају никаквог обзира, као ни према другим људима. Спремни су за ужас, који ће, у неком облику, неумитно доћи. Ауторитарни лидери уместо демократских друштава никада нису донели добро, па неће ни сад. Захваљујући мобилним телефонима глобални хорор ријалити се одвија пред нашим очима, тако да се човечанство нашло у стању масовне хистерије, што је, колико застрашујућ феномен, пошто никада раније нисмо имали прилику уживо да пратимо како се истовремено стотине милиона људи људи понашају као поптуни кретени.

Овај цивилизацијски земљотрес је почео 2008, великом економском кризом, па се 2010. наставио арапским пролећем, које се није завршило, а данас имамо неколико светских лидера који показују решеност да бацају атомске бомбе, и већински део човечанства који је у фазону: „Бацајте, баш нас заболе.“ Живимо у ужасним временима, којима се не назире крај.

Генерално, како видите тренутно стање у Европској Унији? Она иде у правцу потпуног девастирања или оздрављења?

Чланице Европске Уније жртве су стања о ком сам малопре говорио. Европске вредности су попустиле, ЕУ се налази, речником преферанса речено, у „маказама“ између САД и Русије, изнутра је угрожена терористичким нападима и огромним економским неједнакостима, а староседеоци имају проблем са новим Европљанима, које је донео избеглички талас. Пољуљано је поверење у евро, а кад је Велика Британија одлучила да иступи из Уније, то је практично представљало почетак њеног краја. Како ће се она трансформисати, могу само да нагађам.