ЕУ О ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: Да ли вам звучи обећавајуће!?

БРИСЕЛ – Нацрт стратегије проширења на Западни Балкан, према коме би Србија и Црна Гора могле да постану чланице Европске уније 2025. године, а у који је „Танјуг“ раније имао увид, садржи и поруку да улазак у ЕУ значи направити избор, што хрватска национална агенција „Хина“ тумачи као индиректно упозорење земљама које би хтеле да „седе на две столице“.

„Улазак у ЕУ јесте избор. Он захтева политички и друштвени консензус и подршку у срцима и главама људи. Не може постојати двосмисленост код лидера по питању где Западни Балкан припада и у ком правцу иде. То је неопходно како би се осигурала и одржала подршка како код њихових грађана тако и код грађана ЕУ“, наводи се у нацрту Стратегије о „кредибилној перспективи проширења за Западни Балкана“ у коју је Танјуг раније имао увид.

Хина део нацрта документа у коме се каже да улазак у ЕУ значи направити избор тумачи да тиме ЕУ „индиректно упозорава оне које би хтели да седе на две столице“.

Стратегија, која се у Бриселу још налази у „радној форми“, наглашава да је Западни Балкан део Европе и да народи региона и ЕУ деле исто наслеђе и историју, али и „исту будућност“ дефинисану заједничким могућностима и изазовима.

„Земље Западног Балкана ће ући у ЕУ“, јасно се наводи на почетку текста Стратегије Европске комисије.

Као услове за чланство у Европској комисији наводе: реформе у области владавине права, економије, решавање билатералних проблема међу државама региона и већ поменуту недвосмиселну „одлуку да се уђе у ЕУ“ која треба да постоји у државама Западног Балкана.

„Уз снажну политичку вољу, испуњавање реформи и одржива решења у размирицама са суседима Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025“, наглашава се у нацрту Стратегије у коју је Танјуг имао увид.

Предвиђен временски оквир

Европска комисија предвидела је временски оквир у коме би Србија требало да испуни неопходне кораке како би ушла у ЕУ 2025. године. У документу се наводи очекивање да до 2019. године Србија стави „хитан фокус“ на испуњавање прелазних мерила у области владавине права.

„У случају Србије морају се испунити и прелазна мерила за Поглавље 35 која се односе на свеобухватну нормализацију односа са Косовом. Када се ту прелазна мерила испуне, ЕУ би требало да размотри мерила за затварање поглавља без одлагања и буде спремна за нову фазу преговора најкасније до краја 2019. године“, наводи се у нацрту текста Европске комисије.

До краја 2021. године Европска комисија би требало да припреми документ који би дао процену утицаја будуће интеграције Западног Балкана на кључне области ЕУ политике, међу којима се наводе слобода кретања људи, пољопривреда, буџет ЕУ и кохезиона политика.

Loading...