ГЕОПОЛИТИКА

ЕУ О ЗАПАДНОМ БАЛКАНУ: Да ли вам звучи обећавајуће!?

ЗАПАД И ЗАПАДНИ БАЛКАН!? / СКРИНШОТ
21 / 01 / 2018

БРИСЕЛ – Нацрт стратегије проширења на Западни Балкан, према коме би Србија и Црна Гора могле да постану чланице Европске уније 2025. године, а у који је „Танјуг“ раније имао увид, садржи и поруку да улазак у ЕУ значи направити избор, што хрватска национална агенција „Хина“ тумачи као индиректно упозорење земљама које би хтеле да „седе на две столице“.

„Улазак у ЕУ јесте избор. Он захтева политички и друштвени консензус и подршку у срцима и главама људи. Не може постојати двосмисленост код лидера по питању где Западни Балкан припада и у ком правцу иде. То је неопходно како би се осигурала и одржала подршка како код њихових грађана тако и код грађана ЕУ“, наводи се у нацрту Стратегије о „кредибилној перспективи проширења за Западни Балкана“ у коју је Танјуг раније имао увид.

Хина део нацрта документа у коме се каже да улазак у ЕУ значи направити избор тумачи да тиме ЕУ „индиректно упозорава оне које би хтели да седе на две столице“.

Стратегија, која се у Бриселу још налази у „радној форми“, наглашава да је Западни Балкан део Европе и да народи региона и ЕУ деле исто наслеђе и историју, али и „исту будућност“ дефинисану заједничким могућностима и изазовима.

„Земље Западног Балкана ће ући у ЕУ“, јасно се наводи на почетку текста Стратегије Европске комисије.

Као услове за чланство у Европској комисији наводе: реформе у области владавине права, економије, решавање билатералних проблема међу државама региона и већ поменуту недвосмиселну „одлуку да се уђе у ЕУ“ која треба да постоји у државама Западног Балкана.

„Уз снажну политичку вољу, испуњавање реформи и одржива решења у размирицама са суседима Црна Гора и Србија би требало да буду спремне за чланство до 2025“, наглашава се у нацрту Стратегије у коју је Танјуг имао увид.

Предвиђен временски оквир

Европска комисија предвидела је временски оквир у коме би Србија требало да испуни неопходне кораке како би ушла у ЕУ 2025. године. У документу се наводи очекивање да до 2019. године Србија стави „хитан фокус“ на испуњавање прелазних мерила у области владавине права.

„У случају Србије морају се испунити и прелазна мерила за Поглавље 35 која се односе на свеобухватну нормализацију односа са Косовом. Када се ту прелазна мерила испуне, ЕУ би требало да размотри мерила за затварање поглавља без одлагања и буде спремна за нову фазу преговора најкасније до краја 2019. године“, наводи се у нацрту текста Европске комисије.

До краја 2021. године Европска комисија би требало да припреми документ који би дао процену утицаја будуће интеграције Западног Балкана на кључне области ЕУ политике, међу којима се наводе слобода кретања људи, пољопривреда, буџет ЕУ и кохезиона политика.

До краја 2023. године, уз услов да су сва мерила испуњена, земље чланице би требало да буду у позицији да затворе приступне преговоре са Србијом и Црном Гором. Већ следеће године, 2024, Европска комисија очекује потписивање Приступног уговора са земљама које су завршиле преговоре, чему би претходило и „зелено светло“ Европског парламента и одлука Европског савета.

„До краја 2025. године Приступни уговор би требало да буде ратификован од стране свих земаља чланица, чиме се процес приступања земаља комплетира и омогућава њихов улазак до краја 2025. године“, стоји у нацрту докумета који је још у новембру израдила Европска комисија, а у коју је Танјуг раније имао увид.

Очекивања од осталих земаља региона

Иако су Србија и Црна Гора у новој Стратегији Европске комисије јасно издвојене као „лидери“ ЕУ интеграција, Комисија се у документу бави и остатком региона.

Очекивања су да би Албанија до краја 2019. постигла уверљив напредак у пет приоритетних подручја, међу њима и по питању правосудне реформе.

У истом периоду Македонија би требало да постигне опипљиве резултате у решавању спора око имена земље. У случају испуњавања тих услова, преговори с тим двема земљама требало би да буду у току.

Босна и Херцеговина би до краја 2019. године требало да добије кандидатски статус, а до краја 2023. постигне напредак у реформама и функционалности како би била спремна за отварање приступних преговора.

У нацрту Стратегије се наводи да је за конкретан напредак Косова на путу ЕУ интеграција неопходно постизање „свеобухватне нормализације односа са Србијом до краја 2019. године“.

Европска комисија би Стратегију коју је насловила „Кредибилна перспектива проширења за Западни Балкан“ требало да представи 6. фебруара пред Европским парламентом у Стразбуру, сазнаје Танјуг у Бриселу.

Извор: Танјуг

21 / 01 / 2018

Loading...


Саопштења, информације и предлоге за сарадњу можете слати на: desk@komersant.rs

Преношење текстова и осталих објављених материјала на другим онлајн издањима је дозвољено само уз писану сагласност редакције.

Сва права задржана. КОМЕРСАНТ ©