Страх и криза идентитета

Пише: Вукашин Лутовац

Страх је данас доминантна емоција на Западу углавном на догађаје који се налазе на неким другим удаљенијим просторима. Преовлађује изнад свега криза идентитета и то је централни проблем. Некада су људи на Западу имали контролу над својим заједничким животима и идентитетима. Данас је Азија претекла Европу у економском погледу.

Исламски фундаментализам непријатељски је настројен према Западу, за шта не окривљујем Ислам јер поштујем религијске вредности Ислама. Док Европу све више преплављују имигранти за шта су највише одговорне владе европских земаља, којима су имигранти најкориснији због њихове економске исплатљивости. Будући да припадамо западној култури онда ћу и писати из погледа једног западњака, ма колико неки не желе да признају ту чињеницу.

Западни свет се суочава са кризом идентитета што можемо свести на појам страха. Страх је постала емоционална реалност западњака и даље је срж кризе идентитета западног света. Губитак контроле над будућношћу постао је извор страха. Због тога би било потребно одбацити културу страха и повратити традиционалну европску културу наде. Мада у овим тренуцима страх код Европљана може бити од користи јер може створити одбрамбени став који може обновити или одржати идентитет културе и цивилизације. Због тога страх није само емотивни показатељ, већ и вишеструка стварности. Страх је и одбрана од претераног самопоуздања. Мада претерани страх може бити опасан, реалан или умишљен може представљати озбиљан хендикеп. Зец који се плаши ловца, неће дуго живети.

Криза идентитета полази пре свега од тога шта јесте појам „Европа“. Већина данас мислиће да говоримо о Европској унији а не о ширем смислу, нпр. о Европи као културној и географској стварности. О Европи која је наслеђе Грчке и Рима, па и хришћанских вредности и културе просветитељства. А не о Европи која је клуб демократских режима, либералног капитализма и тржишне привреде, који данас представљају оличење страха, несигурности и беде. Европска криза идентитета данас је интезивнија услед озбиљних проблема на финансијском тржишту, економске рецесије и опадања куповне моћи Европљана и то је најава почетка још веће кризе и потреса. Пратите стране медије и сваке вечери негде на европском континету критикују се строге одлуке Европске комисије која намеће финансијеске жртве различитим категоријама радника, од рибара до пољопривредника…