Како је кокаин утицао на рад Сигмунда Фројда!?

Оснивач психоанализе, Сигмунд Фројд, некада је тврдио да постоје три велике научне револуције које су успешно скинуле човечанство са његовог привилегованог, саможивог трона центра универзума.

Прво се, каже он, појавио Никола Коперник, који је показао да је земља само мала тачка која кружи око сунца у незамисливо великом пространству. Следећи је био Дарвин, који је демонстирао да човек није привилегована божја креација, већ је потекао од мајмуна, „имплицирајући да има неизбрисиву животињску природу“.

И коначно, обзнанио је Фројд, „човекова жудња за грандиозношћу сада је задобила трећи и најтежи ударац од данашњих психолошких истраживања која настоје да докажу да ‘его’ сваког од нас није господар чак ни у сопственом дому, већ да мора да се задовољи ситним остацима информација о ономе што се подсвесно догађа у његовом сопственом уму“.

Ако све ово звучи само као лупетање човека који је управо пошмркао сочну линију кокаина, то је вероватно због тога што психоанализа своју појаву дугује Фројдовом дугогдишњем петљању са њим, који је у то доба био легално доступан, мада скуп лек који је могао да се купи у апотеци.

И не само да је кокаин утицао на психоанализу – од открића „краљевског пута у несвесно“ у сновима, и терапији заснованој на томе, до интелектуалне дисциплине као такве – већ је Фројд утицао и на бројне ноздрве до којих је кокаин нашао свој пут. И заиста, према Доминику Стретфилду, аутору дела Кокаин: неауторизована биографија“, ако постоји једна особа која може да се сматра одговорном за појаву кокаина као рекреативног фармацеутског производа, то је онда Фројд“.

Иако је жвакање листова коке већ неколико миленијума једна од одлика живота на Андима, није се брзо раширило, и кокаин је тек 1885. синтетизовао Фридрик Гедке, који га је назвао „еритроксилин“. До средине хиљаду осамсто осамдесетих, добио је мање тешко изговорљив назив „кокаин“, а и процес прочишћења је постао рафиниранији, и фармацеутске компаније које су га производиле су га рекламирале као лек.

Фројд је за ову нову дрогу сазнао из часописа под називом Терапеутска Газета, чији је власник био Парк-Дејвис, сада у склопу Физера, и који је на крају са 24 долара спонзорисао двадесетосмогодишњег Фројда да хвали њихов производ.

Мерк је такође слао узроке овом младом, амбициозном асисенту истраживања неуропатологије на Универзитету у Бечу. Излишно је рећи, био је ензузијастичан рани обожаватељ.

У тој фази, Фројд је њушкао унаоколо, тражећи откриће које ће га прославити, након што је доживео пар мањих успеха са методом затезања нервног ткива и радом у којем теоретише о могућим локацијама тестиса код јегуље. Кока ће бити оно што ће му донети славо и богатство, помислио је, додајући прах гламура и славе чак и мемљивом, старом свету академске медицине. Примио је прву пошиљку од фармацеутске компаније Ејнџелс у априлу 1884, и сместа је почео несебично да експериментише на себи. Све у име науке.

И физички и психички ефекти су му сместа били привлачни, и у преписци је Фројд описивао како је почео да га узима „против депересије и лошег варења, са најбољим могућим успехом“ (без сумње примећујући да су пропратни ефекти били занимљивији од обичног лека за пробаву). До краја године је објавио рад „Üбер кока“, у коме описује „невероватно предивно убуђење“ које је осетио када га је први пут узео, и „узбуђење и трајну еуфорију“, као и то како сузбија умор и глад.

Међутим, Фројд можда није добро нањушио зависничка својства кокаина, као и накнаде последице, пишући: „Чини ми се да вреди приметити – и то сам открио код себе и других посматрача који су били у стању да процене такве ствари – да прва доза, па ни касније дозе производа од коке не изазивају жељу за даљим стимулисањем; напротив, човек осети одређену немотивисану аверзију према овој супстанци“ – далеко од нервозног гребања остатака у пет ујутру и очајничких порука пуних самопрезира.

Можда је добри доктор умислио да не изазива зависност једноставно због тога што никада није дошао до дна посуде свог поклоњеног штека. Као и колега заморац, Без, Фројд је вероватно увек био једну линију испред гадног мамурлука.