ПОЛИТИКА

ВУЧИЋ О ИЗМЕНАМА УСТАВА: То мора да буде озбиљна дискусија, на аргументима заснована

ЗА РАСТ СРПСКЕ ДРЖАВЕ, СРПСКОГ НАРОДА И СВИХ ЊЕНИХ ГРАЂАНА / СКРИНШОТ РТС ВИДЕО ПРИЛОГ

БЕОГРАД – Истицањем промене Устава као једног од кључних задатака на новој функцији, Александар Вучић дао је знак за почетак расправе о изменама највишег правног акта у држави. У промени Устава трагаће се за консензусом, а међу најважнијим питањима која ће отворити у дебати јесу – облик политичког система и однос према преамбули која говори о Косову и Метохији.

Од усвајања првог Устава 1835. године, Србија их је променила 11. Пре толико година усвојен је и последњи, већ дан касније чуло се да мора да се мења. Потребу за променом Устава, као приоритетну, истакао је председник Србије Александар Вучић, по ступању на функцију али и у готово свим каснијим обраћањима.

„Говорио сам и о неопходности унутрашњег дијалога по питању и Уставних промена и нашег односа према КиМ, који са једне стране не сме да буде прожето искључиво митским приступом али са друге стране ни приступом – лако ћемо да се одрекнемо свега што нам припада. То мора да буде озбиљна дискусија, на аргументима заснована“, рекао је Вучић.

Таква најава носилаца власти исправила би бар једну мањкавост у постојећем Уставу, а то је да је за његово усвајање недостајала јавна дебата. А имаће о чему да се дебатује.

„Једна су чисто уставно-правна стручна питања, ту је правосуђе, уставно судство али постоје и питања која су политичка од којих је свакако на првом месту питање преамбуле КиМ. Статус КиМ кад год буде био решаван, евентуално када се покуша некаква редефиниција тог питања, оно се не може учнити ни на један други начин осим на обавезном уставотворном референдуму“, каже Владан Петров, професор уставног права.

За промену Устава по захтевима Европе важно је најпре мењати одредбе о правосуђу. Ту је, кажу експерти, доста лоших решења која не обезбеђују довољну независности судске власти. Споран је и део који се тиче система власти, као и одредбе о људским правима.

„Предлагач је дужан да предлог достави у прописаној форми који испуњава и формалне услове да би се по њему поступало. То значи да мора да предложи обим уставних промена, да ли је то одређени део Устава да се мења или чак Устав у целинини и да достави предлог текста који предлаже као нови текст Устава“, каже Ђорђе Комленски, председник Одбора за уставна питања и законодавство Скупштине Србије.

Последња званична иницијатива за промену Устава била је пре шест година. Триста хиљада потписа и захтев за промену броја посланика, нису били довољни за улазак у скупштинску процедуру.

Предлог за промену могу дати председник, Влада, трећина посланика или 150.000 бирача, а за усвајање потребне су две трећине посланика. Међутим, о промени преамбуле, уставног принципа или организације власти, одлучују грађани, на референдуму.

Извор: Танјуг / РТС

10 / 06 / 2017

loading...


Саопштења, информације и предлоге за сарадњу можете слати на: desk@komersant.rs

Преношење текстова и осталих објављених материјала на другим онлајн издањима је дозвољено само уз писану сагласност редакције.

Сва права задржана. КОМЕРСАНТ ©