ВУЛИН: Погром се не сме заборавити

БЕОГРАД – Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Републике Србије Александар Вулин оценио је данас да се и 13 година након протеривања Срба са Космета тај процес наставља кроз покушај приштинских власти да отму српску јавну имовину и постану чланица Унеска.

Вулин, који је у ОШ „Петар Петровић Његош“ у Београду присуствовао часу посвећеном насиљу које се на Косову и Метохији догодило 17. и 18. марта 2004. године, рекао је да међународна заједница сада има прилику да исправи ту неправду и спречи отимање имовине Србије.

Он је подсетио на то да је насиље над Србима на Космету било изазвано великом неистином да су Срби натерали албанске дечаке да скоче у Ибар и тако се утопе, истакавши да би требало гласно говорити да је то лаж.

Министар је ученицима осмог разреда поручио да не смеју да забораве 17. март 2004. године, али и да не смеју да мрзе било ког албанског вршњака због његове нације, јер свако зло има своје име и презиме.

Свако од вас барем једанпут треба да оде на Космет да види Дечане и Грачаницу. Видећете колико ћете се великим осећати када будете схватили шта су све ваши преци градили, подвукао је Вулин.

Он је овом приликом изнео податак да се од 4.000 косметских Срба који су пре 13 година протерани само њих око 150 вратило, и поновио да насиље над Србима не сме бити заборављено како се не би поновило.

Школском часу је присуствовао и министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић, који је ђацима објаснио да су на Косову школе раздвојене и да албански и српски ђаци не похађају наставу заједно.

Шарчевић је напоменуо да се у српским срединама настава одвија према наставним плановима као и у централној Србији.

Косметски погром

Данас се навршава 13 година од избијања највећих етнички мотивисаних сукоба на Косову од доласка међународних снага у јуну 1999. године, у којима је 19 људи погинуло, а више од 4.000 Срба протерано из својих домова у које се до дан-данас нису вратили.

Током дводневног насиља над Србима, њиховом имовином, црквама и манастирима етнички је очишћено шест градова и 10 села.

Сукоби су избили 17. марта 2004. године, након што је Унмик полиција пронашла тела двојице албанских дечака у Ибру у селу Чабар код Зубиног Потока.

Медији на Косову су за ту трагедију оптужили Србе, што је покренуло демонстрације које су прерасле у насиље и прошириле се на цело Косово.

У нередима је уништено или оштећено око 800 кућа, као и 35 православних цркава и манастира, међу којима је и 18 споменика културе попут цркве Богородице Љевишке у Призрену из 14. века.

Извор: Комерсант.рс

ПРАТИТЕ НАС НА ФЕЈСБУКУ!