ЕКСКЛУЗИВНИ ИНТЕРВЈУ: ВУК ДРАШКОВИЋ

У ексклузивном интервјуу за српско онлајн издање „Комерсант“, Вук Драшковић, председник Српског покрета обнове и бивши шеф дипломатије СЦГ, открива своје виђење најважнијих српских политичких питања, будућности Русије и Европе, улози Америке и Европске Уније, последица Брегзита, визији заједничке сарадње на линији Лисабон-Владивосток, горућих проблема у региону, те шта би поручио Доналду Трампу, а шта Владимиру Путину…

Представите нам укратко Ваше виђење најбитнијих ствари за Србију које су се одиграле у 2016. години…

– На ванредним парламентарним изборима, листа проевропског премијера Александра Вучића, а на тој листи био је заступљен и СПО, потврдила је убедљиву надполовичну већину. Нормално је било очекивати убрзано кретање Србије ка ЕУ, убрзану примену Бриселског споразума, побољшање односа са Хрватском и стратешко помирење Срба и Бошњака у БиХ, на чему је премијер посебно инсистирао. Ништа се од тога није десило. Напротив, односи са Хрватском, БиХ, Македонијом и Косовом на опасној су странпутици, а многи настоје да покваре и односе са Црном Гором.

Доскора већинско опредељење грађана за ЕУ у драматичном је опадању, а у нарастању су захтеви да се српски воз са бриселских шина преусмери ка Москви. Да Србија, европска земља, буде црна рупа на тепиху Европе.

Ако се по јутру дан познаје… Ваш утисак о „српској судбини у предстојећој 2017. години?

– Ако се, заиста, по јутру дан познаје, ми смо пред отварањем поглавља 90 и поглавља 91. Менталном повратку у 1990. и 1991. годину. Милорад Додик хоће да Републику Српску одвуче из БиХ и припоји је Србији. “Мирним путем”, каже он, а зна да је тај “мирни пут”, исто као и 1992, немогућ и да води у нови рат.

Пропагандисти из трагичних деведесетих прошлог века јавно говоре да је ово “дуго очекивани тренутак” за стварање Велике Србије. За то су, тврде они, сада сазреле међународне околности, пошто се ЕУ распада, а НАТО неће имати подршку новог америчког председника, који је, како кажу заговорници ове опасне и нереалне стратегије, “срце Балкана поклонио Русији”. У таквој атмосфери, из Београда је на Косово упућен воз, који су прозвали “руским возом” са натписом на двадесетак светских језика: Косово је Србија. Албанци мобилишу специјалне полицијске јединице, а Вучић тај воз зауставља и враћа га у Београд. Једна непотребна провокација могла је да прерасте у велику трагедију.

У једном од Ваших ауторских текстова изнели сте ставове који су готово идентични са ставовима савремене руске политичке елите. Говорите о савезништву Евроазијског простора, односно, савезништву Русије и Европе. Рецимо, сигурно ће се многи изненадити што отворено и јавно означавате Велику Британију као „непријатеља савеза Русије и Европске Уније“. Значи ли то да је Брегзит феноменална ствар, јер искључује „непријатеља“ из круга одлучујућих у Европи и где је Србија у целој тој причи?

– Због Европе и Русије, а тиме и Србије, мене Брегзит није растужио. Британија је имала привилегован статус у ЕУ. Прихватала је само оно што је хтела, а енглески језик, као званични, наметнула читавој Европи. И тиме су били незадовољни. Зашто? Јер им се чинило да, упркос свим привилегијама у ЕУ, не могу да буду гувернери Европе и да не могу да срушени Берлински зид подижу између Европе и Русије. Одгурати Русију што даље од Европе и што дубље у Азију, вековни је био сан британске империје.

Брегзит је велика шанса и за ЕУ и за Русију, за онај огромни простор слободне трговине од Лисабона до Владивостока, за економску унију две уније: европске и руске. Одласком Британије из ЕУ, највећа препрека овом пројекту, који би из темеља променио наш свет, није ни у Берлину ни у Паризу, него је, нажалост, та препрека у Москви. У главама комунистичких носталгичара и православних зилота, по којима је Европа непријатељ Русије. Они не схватају да је и Русија Европа и да, без европских вредности, нема Русије. Без европских вредности нема ни Србије. Она је данас као онај Буриданов магарац, разапета између Европе, у којој је, и Русије, која је у сукобу са Европом.